Zastava Srbije | Zastava Crne Gore

NACRT ZAKONA O ZAŠTITI LICA KOJA PRIJAVLJUJU KORUPCIJU: Predviđeno je da zaposleni u javnom i privatnom sektoru koji prijave korupciju dobijaju zaštitu u smislu da ne mogu imati štetne posledice zbog prijave korupcije, niti ukoliko se utvrdi da navodi prijave učinjeni u dobroj namjeri nisu tačni. Korupcija se može prijaviti na 3 načina - interna prijava, prijava policiji i tužilaštvu, dok je treći vid da uzbunjivač o svojim saznanjima javnost upozna posredstvom medija, društvenih mreža ili na neki treći način

30.01.2017.


Republika Srpska će prvi put u istoriji dobiti zakon o zaštiti osoba koje prijavljuju korupciju.

Prema Nacrtu zakona o zaštiti lica koja prijavljuju korupciju, koga će Narodna skupština RS razmatrati na idućoj sednici, zaposleni u javnom i privatnom sektoru koji prijave korupciju dobijaju zaštitu u smislu da ne mogu imati štetne posledice zbog prijave korupcije, niti ukoliko se utvrdi da navodi prijave učinjeni u dobroj namjeri nisu tačni. Međutim, ako je prijava bila s lošom namerom, odnosno ako je prijavilac korupcije znao da informacije nisu tačne, može da bude kažnjen novčano do 5.000 KM, koje idu u budžet RS.

Korupcija se može prijaviti na 3 načina. Interna prijava je kada zaposleni, usmeno ili pismeno, obaveštava nadređenog u instituciji ili preduzeću o činjenicama na osnovu kojih sumnja da je počinjena ili planirana korupcija na radu. Njegov šef obavezan je da preduzme mere za otkrivanje, sprečavanje, suzbijanje i kažnjavanje svih oblika korupcije, te da uvede mere za zaštitu lica koje je prijavilo korupciju.

Zaštita može da se odnosi i na osobe koje su povezane s "uzbunjivačem" ako postoji mogućnost odmazde i nad njima. Takođe, ukoliko rukovodilac na osnovu prijave posumnja da je u kolektivu počinjeno krivično delo, obavezan je da obavesti istražne organe. Ako sve ovo ne učini, preti mu kazna od 500 KM do 5.000 KM.

Mere zaštite onima koji prijavljuju korupciju može da odredi i sud. Naime, drugi način prijave korupcije je policiji i tužilaštvu, dok je treći vid da uzbunjivač o svojim saznanjima javnost upozna posredstvom medija, društvenih mreža ili na neki treći način.

Rešavanje slučajeva korupcije po zakonu se smatra hitnim. To znači da šefovi institucija ili preduzeća imaju rok od 15 dana da obaveste zaposlenog o tome šta je preduzeo po njegovoj prijavi, dok prvostepeni sud mora za 90 dana da donese odluku. Ukoliko rukovodilac odbije da postupi po nalogu suda, biće kažnjen novčano od 2.000 do 10.000 maraka.

Ovakav zakon postoji u zemljama regiona i na nivou BiH, kojim su zaštićeni zaposleni u institucijama, budući da državni nivo nema privatnog sektora. Status zaštićenog "uzbunjivača" dodeljuje Agencija za prevenciju korupcije BiH. Takvih pojedinaca je do sada bilo veoma malo.

Poslodavci i sindikalci u RS na sednici Ekonomsko-socijalnog saveta dali su saglasnost da Nacrt zakona ide pred poslanike. Predsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić ipak kaže da zakon treba da prođe javnu raspravu i da u konačnom obliku obuhvati sve kategorije stanovništva, a ne samo one koji rade.

- Zašto ne zaštititi studente koji prijavljuju korupciju na univerzitetu? Zašto ne stati iza nezaposlenih koji dođu do informacija o korupciji pri zapošljavanju – pita Mišićeva.


IZVOR: Vebsajt Blic, Slobodan Popadić, 28.01.2017.