Zastava Srbije | Zastava Crne Gore

IZMJENE KRIVIČNOG ZAKONIKA RS: Opriječni stavovi o vraćanju krivičnog djela klevete

29.01.2019.


Da li treba klevetu vratiti u Krivični zakonik Republike Srpske ("Sl. glasnik RS", br. 64/2017 i 104/2018 - odluka US - dalje: KZ RS) ili je Zakon o zaštiti od klevete ("Sl. glasnik RS", br. 37/2001) sasvim dovoljan da zaštiti fizičko ili pravno lice od neosnovanih optužbi i uvreda – tema je oko koje su se nedavno lomila koplja u Srpskoj.

I dok se jedni zalažu za izmenu KZ RS u kojem bi se kleveta tretirala kao krivično delo, drugi su mišljenja da bi se time urušila demokratija i zabranila sloboda govora.

Izvršna direktorka Saveta za štampu BiH Ljiljana Zurovac ističe da tužbe za klevetu u BiH i dalje često služe kao sredstvo za obračun sa novinarima, te da bi vraćanje klevete u KZ RS bilo izuzetno opasno upravo za medije.

Verovatno bi cilj toga i bio da se ušutka i ovo malo medija što hoće da dignu glas i istinito prenesu građanima informacije o zbivanjima u BiH. Svaka inicijativa da kleveta opet bude krivično delo je van pameti i predstavlja milenijumski korak unazad – smatra Zurovčeva.

Dodaje da bi to predstavljalo vraćanje verbalnog delikta, te vraćanje u diktaturu, kao i totalno gušenje slobode novinarstva i slobode govora.

Ona ističe da se tako nešto nikako ne sme desiti i da građani, ali i medijska zajednica moraju jasno dati do znanja da će se usprotiviti svakoj sličnoj inicijativi. Zurovčeva kaže da je trenutni Zakon o zaštiti od klevete jako dobar, jer štiti građane i slobodno novinarstvo.

Ono što je manjkavost jeste primena tog zakona na sudovima i korištenje tužilaštava. Međutim, to nije problem zakona već praktične primene i onih koji ga trebaju primenjivati. Ovim zakonom je vrlo dobro regulisana sloboda izveštavanja i sloboda govora, kao i zaštita novinarskih izvora. Isto tako ovim se zakonom pojedinci mogu zaštititi od klevete ne samo u medijima već i u građanskom društvu – smatra Zurovčeva.

Ona ističe da oni koji zastupaju tezu da se kleveta vrati u KZ RS ili nemaju pojma šta je demoktratija i slobodno društvo ili hoće da iskoriste tako nešto da bi zagušili slobodu govora.

Ako neko bude zvanično predlagao tako nešto onda mora biti siguran da će sve medijske institucije i civilno društvo skočiti protiv toga, a uključićemo u to i sve internacionalne organizacije koje se bore za slobodu novinarskog izveštavanja i slobodu govora, kako bi sprečili tako nešto – kategorična je Zurovčeva.

Njeno mišljenje deli i advokat Goran Nešković, koji kaže da ne vidi poentu u vraćanju na staro, te da oni koji tako nešto predlažu verovatno imaju prevelika očekivanja od tužbi za klevetu. On ističe da mu nije jasno zašto neko smatra da je postojeći zakon loš kada je on dao određene standarde šta se smatra klevetom, a šta ne.

Taj zakon je do sada u praksi funkcionisao, a drugo je pitanje što nije ispunio nečija očekivanja, pa se želi vratiti na to da se kleveta tretira kao krivično delo i da se po službenoj dužnosti podnose krivične prijave. Pa, kod nas se po službenoj dužnosti ne mogu rešiti ni krivična dela ubistva, a da se rešava kleveta – kaže Nešković.

Ističe da bi se vraćanjem klevete u KZ RS napravio još veći haos u pravosuđu, jer bi se podnosile krivične prijave i zatrpavali tužioci, koji ni sad ne stižu da završe sve što imaju. Nešković smatra da bi sadašnjim tempom rada tužilaštva i sudova krivične prijave za klevetu na dnevni red došle tek tri do četiri godine nakon što se podnesu.

I ne vidim onda poentu svega toga, osim haosa koji bi se stvorio. Šta smeta ako je kleveta dekriminalizovana, odnosno zakonski izmeštena iz krivičnog zakonodavstva i prebačena u domen građanskog prava, a suđenje iz krivičnog u parnični postupak? Da li to znači da nekoga ko kaže, na primer, da policija ne radi svoj posao treba tužiti po službenoj dužnosti, jer je tim uvredio nekog načelnika, policajca ili slično – pita Nešković.

On ističe da je bio tužilac oko osam godina, i to u vreme kada je kleveta bila krivično delo, te da se ne seća da su ikada protiv ikoga podigli optužnicu za klevetu.

I Uglješa Vuković iz Transparensi internešenele BiH kaže da bi vraćanje klevete u KZ RS bilo vraćanje unazad u smislu građanskih i medijskih sloboda, te da je tako nešto potpuno besmisleno i bespotrebno.

Trenutni Zakon o zaštiti od klevete je sasvim dovoljan i klevetu ne treba ponovo kriminalizovati – kaže Vuković.

On ističe da je sasvim drugo pitanje to što kod nas vrlo često donose različite sudske odluke u vezi sa gotovo istim činjeničnim stanjem kada je u pitanju kleveta.

To je nešto što najčešće dovodi novinare i druge medijske radnike u nezavidan položaj – objašnjava Vuković.


IZVOR: Vebsajt Blic, Snježana Karić, 26.01.2019.

Naslov: Redakcija


Radno vrijeme:


Ponedjeljak - petak

7:30 - 15:30


Kontaktirajte nas:


BANJA LUKA

+387 51 962 988
+387 51 962 989
+387 51 962 155


BIJELJINA

+387 64 4600-912
+387 64 4600-915


SARAJEVO

+387 33 873 770
+387 33 873 771
+387 33 873 772