Ministar uprave i lokalne samouprave Republike Srpske Lejla Rešić izjavila je da IPA fondovi moraju biti u paketu sa Mehanizmom koordinacije, te da njima ne može gospodariti samo jedna institucija.
"U ovom trenutku smo poprilično zarobljeni, jer su brojne lokalne zajednice u Republici Srpskoj ušle u određene projekte, pripremajući se za IPA fondove, ali smo iz nekih razloga došli u situaciju da ti projekti stoje i neće doći do njihove realizacije", rekla je Rešićeva uoči početka sastanka Radne grupe za zapadni Balkan, koji organizuje Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske u saradnji sa Evropskim komitetom regija.
Rešićeva je istakla da nema odgovora na pitanje - zašto se ti projekti još ne sprovode, te da se, kako kaže, dolazi do jedne "nepopularne" situacije.
"Ovaj sastanak nam je važan, kako bi i na ovaj način istakli koliko nam je bitna EU i evropski put za koji smo se opredijelili, a ono što je posebno važno za naše lokalne zajednice su IPA fondovi, jer bez tih fondova lokalne zajednice ne mogu se pripremati za proces pristupanja EU", pojasnila je Rešićeva.
Ona je dodala da postoji problem i u lokalnim zajednicama, koje kadrovski nisu osposobljene da se na najbolji način pripreme za IPA fondove, ali da se ta situacija polako mijenja, jer je ministarstvo i brojne druge institucije do sada napravilo niz obuka, kako bi se te lokalne zajednice osposobile da napišu projekte.
"Moramo znati da imamo dovoljan broj opština u Republici Srpskoj, koje su u ovom trenutku spremne da apliciraju dobrim projektom prema IPA fondovima, međutim, negdje na putu su zakočene", zaključila je Rešićeva.
Šef delegacije EU u BiH Lars-Gunar Vigemark izjavio je da je u ovom trenutku aktivno oko 300 projekata, koji se sprovode u BiH, uključujući i Republiku Srpsku, te da je u planu i niz dodatnih projekata i programa.
Vigemark je naglasio da je potrebno razumijevanje kako se proces dobijanja tih fondova odvija i koji su to uslovi koji se moraju ispuniti, dodavši, da postoje opštine i gradovi, koji znaju kako čitav taj sistem funkcioniše, ali da postoje i oni, koji nisu upućeni ili uopšte ne znaju da postoje dostupna sredstva za koja mogu aplicirati, te da se mora naći način da im se pruži podrška.
"Najvažnije je da vlast u BiH usvoji cijeli niz strateških dokumenata u različitim oblastima, koji će uvažavati nadležnosti svih nivoa vlasti. U tim strateškim dokumentima treba naznačiti šta se želi ostvariti u tim različitim sektorima", naveo je Vigemark.
On je apelovao da vlast BiH, vlade Republike Srpske i Brčko distrikta što prije usvoje strategije u poljoprivrednom sektoru, istakavši, da je EU pripremila 30 miliona evra za podsticaj poljoprivredi, ali da taj novac neće čekati vječno.
Vigemark je istakao da mehanizam koordinacije ne predviđa uključivanje lokalne samouprave, jer bi to dodatno otežalo postojeću strukturu, mada bi, kako kaže, jedinice lokalne samouprave mogle da učestvuju u mehanizmu, ali ne i u donošenju odluka.
Predsjednik Saveza opština i gradova Republike Srpske Ljubiša Ćosić rekao je da je ovaj sastanak dobra prilika da gradovi i opštine u Republici Srpskoj dobiju saznanja o tome šta radi Komitet evropskih regija i šta radi Radna grupa za zapadni Balkan, te da se na taj način definišu određeni modeli i načini saradnje.
Predsjedavajući Radne grupe za zapadni Balkan pri Evropskom komitetu regija Franc Šausberger rekao je da je cilj ovih sastanaka da se u direktnim razgovorima sa predstavnicima lokalnih i regionalnih vlasti identifikuju glavni problemi sa kojima se suočavaju, te da se na sličnim primjerima iz EU pokaže na koji način su ti problemi rješavani.
Nakon uvodnih obraćanja održane su panel diskusije o temi "Uključivanje lokalnih i regionalnih organa vlasti u projekte prekogranične saradnje i sredstava IPA dva" i "Ekonomska saradnja između lokalnih vlasti u dva entiteta BiH".
IZVOR: Vebsajt Ministarstvo uprave i lokalne samouprave, 25.10.2017.