Zastava Srbije | Zastava Crne Gore

TUŽILAŠTVO BIH NEMA BAZU ZAŠTIĆENIH SVJEDOKA: U Tužilaštvu ukazuju da bi za izradu baze trebala biti usklađena zakonska regulativa. U Ministarstvu pravde BiH pak navode da uspostava baze nije propisana zakonom ali nije ni osporena

25.01.2017.


Iako procesuiraju najteža krivična dela, među kojima su terorizam i ratni zločini, Tužilaštvo BiH nema bazu zaštićenih svedoka, što može dovesti u opasnost same svedoke.

Vrlo često na suđenjima za ratne zločine u Sudu BiH svedok se najavi imenom i prezimenom i kada uđe u sudnicu postupajući tužilac tek sazna da je taj svedok dobio zaštitne mere ili u Haškom tribunalu ili u istom sudu, samo u drugom predmetu.

U Tužilaštvu BiH su ukazali da bi za izradu baze zaštićenih svedoka trebala biti "usklađena zakonska regulativa".

U Ministarstvu pravde BiH pak navode da uspostava baze nije propisana zakonom ali nije ni osporena.

S druge strane, Sud BiH poseduje bazu zaštićenih svedoka, ali pošto sadrži poverljive podatke, pristup joj je ograničen.

- Smatramo da je potrebno voditi potpunu evidenciju zbog osetljive materije - naveli su u Sudu BiH.

U bazi, čija je izrada koštala 24 hiljade maraka, nalaze se lični podaci o svedoku, podaci o zdravstvenom stanju i službene zabeleške.

- Upravo se kroz ovu evidenciju može videti da li je svedok svedočio ranije, gde tačno i da li je, i ako jeste, koje je mere imao - ukazali su u Službi za odnose sa javnošću Suda BiH.

U Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) takođe postoji baza zaštićenih svedoka. Nenad Gočevski, portparol Kancelarije registrara MKSJ-a, ukazao je da su podaci u bazi strogo kontrolisani.

Advokatica Vasvija Vidović, koja je godinama radila u MKSJ-u, ali i u pravosudnim institucijama u BiH smatra da je neophodno da Tužilaštvo BiH uspostavi bazu podataka zaštićenih svedoka.

- Zaštićeni svedok iz Haškog tribunala je poverljiv svedok i za sva druga pravosuđa. Iako sud dodjeljuje mere, Tužilaštvo svedoka mora štititi i u fazi istrage - ukazala je Vidović, pojasnivši da ako niže tužilaštvo traži podatke o nekom svedoku, Tužilaštvo BiH mu mora reći da je reč o zaštićenom.

Ona smatra da bi glavni tužilac Tužilaštva BiH trebao doneti odluku o uspostavljanju baze.

- To je praktično pitanje koje je od velikog značaja za rad Tužilaštva. Ne mora sve pisati u zakonu, ali je Tužilaštvo dužno preduzeti mere zaštite - dodala je Vidović.


IZVOR: Vebsajt Blic, 24.01.2017.