Zastava Srbije | Zastava Crne Gore

KADA JE REČ O RADU I NADLEŽNOSTIMA SUDA BIH CILJ JE DA SE PO OPŠTE PRIHVAĆENIM STANDARDIMA REGULIŠE STVARNA NADLEŽNOST SUDA NA VRLO JASAN I DECIDAN NAČIN


Ministar pravde u Vladi Republike Srpske Anton Kasipović, kaže da ne postoji mogućnost da u Strukturalnom dijalogu Republika Srpska izgubi bilo koju od propisanih nadležnosti. "Upravo zato se zalažemo za ukidanje proširenih nadležnosti, a posebno se protivimo uspostavljanju Vrhovnog suda BiH, jer bi njegovim uspostavljanjem, za šta takođe ne postoji ustavni osnov, bila ugrožena postojeća organizacija sudova u entitetima. Pravosuđe entiteta predstavlja zaokruženu celinu i ne može biti ugroženo po bilo kojem osnovu."

On navodi da RS istrajava na ukidanju takozvane proširene nadležnosti koja omogućava Sudu BiH da, po nejasnim kriterijumima, preuzima predmete iz nadležnosti entitetskih sudova.

"Republika Srpska se zalaže za poštovanje uspostavljene nadležnosti između zajedničkih institucija BiH i entiteta regulisanih Ustavom BiH i ustavima entiteta. U organizaciji pravosuđa ovo je izuzetno važno u cilju jačanja pravne sigurnosti i prava svakog na pravično suđenje i poštovanje člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda" - navodi ministar Kasipović.

Kada je reč o radu i nadležnostima Suda BiH ministar navodi da je cilj da se po opšte prihvaćenim standardima reguliše stvarna nadležnost Suda BiH na vrlo jasan i decidan način. To podrazumeva da Sud BiH nema nadležnost u odnosu nad sudovima entiteta i da je nadležan samo u krivičnim stvarima, za krivična dela ugrađena u Krivični zakon BiH ili i u neki drugi zakon koji je donela Parlamentarna skupština BiH. To praktično znači da su krivična dela ugrađena u Krivični zakon entiteta u isključivoj nadležnosti suda i tužilaštva entiteta.

Zbog nezadovoljstva radom Suda i Tužilaštva BiH, a naročito zbog retroaktivne primene Krivičnog zakona, proširene nadležnosti, strukturalni dijalog je i počeo 2011. godine i imao je za cilj da se redefinišu Sud i Tužilaštvo BiH u skladu sa opšteprihvaćenim standardima iz ove oblasti. Za bilo kakvu reformu organizacije i nadležnosti Suda BiH potrebno je postići pun konsenzus kako struke tako i politike. Zakon o sudu je nametnut, ali za njegovu izmenu i dopunu potreban je pun konsenzus kako bi mogao biti usvojen u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine, navodi ministar.

Ministar navodi da se RS zalaže se da se Apelaciono veće, koje je u sastavu Suda BiH, izmesti uspostavljanjem Višeg suda, kao drugostepenog suda koji bi odlučivao u drugom stepenu. Neprihvatljivo je da sudije Suda BiH, rešavaju u prvom i drugom stepenu, a da pri tom predsednik suda ima ingerencije u formiranju prvostepenog i drugostepenog veća. Postojeća organizacija je suprotna Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u kojoj je jasno definisano da osuđeno lice ima pravo žalbe neposredno Višem sudu.

Značajan pomak u dijalogu je bila briselska konferencija ministara pravde BiH, entiteta i predsednika Pravosudne komisije Brčko distrikta BiH. Tada je potpisan protokol u kojem je radna verzija zakona o sudovima BiH pripremljena u Ministarstvu pravde RS ušla kao dokument koji će biti predmet rasprave strukturalnog dijaloga - kaže ministar Kasipović.


Izvor: Vebsajt Ministarstvo pravde, 21.03.2016.