Zastava Srbije | Zastava Crne Gore
glavna-slika
Email Print

PRIJEDLOG ZAKONA O POREZU NA DODATU VRIJEDNOST: Za poslodavce u BiH predložene izmjene Zakona nisu u interesu povećanja likvidnosti kompanija i poboljšanja poslovnog ambijenta, niti će doprinijeti kvalitetnijem uređenju oblasti indirektnih poreza i rastu prihoda

16.01.2020.


Građani Bosne i Hercegovine mogli bi da očekuju poskupljenje proizvoda i usluga ukoliko bi se stopa poreza na dodatu vrednost (PDV) povećala, kao što se razmatralo proteklih godina. Novoimenovani predsedavajući Veća ministara BiH Zoran Tegeltija najavio je da je spreman za taj potez. Istovremeno, smanjenje fiskalnog opterećenja na rad, čime bi se povećale plate radnicima, nije se dogodilo.

Trenutno je pripremljen predlog zakona o PDV-u, na kojem je radila Uprava za indirektno oporezivanje BiH kako bi uskladila odredbe sa Direktivama Evropske unije, ali u njemu se ne spominje povećanje stope. Međutim, predlog zakona mora proći i Veće ministara BiH a zatim i glasanje u Parlamentu BiH, tako da će se o njemu još raspravljati.

"U predloženom tekstu zakona, koji se sada nalazi u proceduri, nema ništa vezano za promenu stope PDV-a. Ono što je definisano u Reformskoj agendi za period od 2015. do 2018. godine je mogućnost izmene PDV-a kao deo politike smanjenja opterećenja rada kako bi se došlo do povećanja plata i smanjila zbirna stopa doprinosa poslodavcima. Danas oko toga, koliko ja znam, ne postoji gotovo pa nikakva saglasnost unutar partija u Federaciji, ali sve teme, od rasterećenja privrede, pa do bilo kakvih drugih zakonskih propisa, naći će se pred premijerima entiteta", rekao je Tegeltija.

Poslednjih godina u javnosti su se mogle čuti rasprave o povećanju PDV-a sa 17 na 19 odsto. Međutim, ekonomisti tvrde da nema nikakve realne osnove za to.

"Pre svega, nemamo nikakve jasne analize kada je u pitanju povećanje PDV-a, a s druge strane poslednjih godina primetan je rast naplate prihoda po osnovu indirektnih poreza, konkretno PDV-a", kaže Admir Čavalić, ekonomski analitičar, dodajući da se to desilo i zbog reformskih poteza jer se na svim nivoima u BiH više radilo na naplati putem pojačanih inspekcija.

S druge strane, samo povećanje PDV-a uvek se vezivalo za smanjenje fiskalnog opterećenja na rad, što se do sada nije desilo.

"Znači ostale bi iste neto plate, i u tom smislu imali bismo siromašne radnike male platežne moći, a s druge strane došlo bi posledično do rasta cena i usluga."

U javnosti su se mogli čuti pozivi i za uvođenjem diferencijalne stope PDV-a, koja postoji na primer u Hrvatskoj i Srbiji. Opšta stopa PDV-a u Hrvatskoj od 2012. iznosi 25 odsto, dok se za određene proizvode i usluge primenjuju niže stope od 13 i pet procenata.

Međutim, s prvim danom 2020. godine na snagu je stupio novi zakon kojim se opšta stopa u Hrvatskoj nije smanjila za jedan odsto kako je najavljeno, ali su uvedene druge mere. Ugostitelji su počeli primenjivati sniženu stopu PDV-a od 13 odsto, što smatraju podsticajem za razvoj turizma. Takođe, za mlade do 25 godina poslodavci u Hrvatskoj od sada neće plaćati porez na dohodak, a za one do 30 godina plaćaće polovinu iznosa, čime se želi povećati zaposlenost mladih.

U Srbiji postoji opšta stopa PDV-a od 20 odsto, te posebna od 10 odsto koja se primenjuje na osnovne namirnice, lekove, udžbenike, prevoz putnika...

BiH i Danska su jedine zemlje u Evropi koje nemaju diferencijalnu stopu PDV-a.

Za poslodavce u BiH predložene izmene zakona o PDV-u nisu u interesu povećanja likvidnosti kompanija i poboljšanja poslovnog ambijenta, niti će doprineti kvalitetnijem uređenju oblasti indirektnih poreza i rastu prihoda.

Saša Aćić, direktor Unije udruženja poslodavaca bh. entiteta Republike Srpske, kaže da je ključni zahtev poslodavaca u celoj BiH da se pomeri rok plaćanja PDV-a sa desetog na poslednji dan u mesecu.

Takođe, dodaje, poslodavci traže i da se poveća prag za obaveznu registraciju malih kompanija sa postojećih 50.000 na 75.000 KM, odnosno prag na osnovu kojeg oni ulaze u sistem PDV-a.


IZVOR: Vebsajt Blic, 13.01.2020.

Naslov: Redakcija