Zastava Srbije | Zastava Crne Gore

IZBORNI ZAKON BIH: Bez izmjene Zakona, nakon izbora, većina institucija Federacije i dio onih na nivou BiH neće moći da budu konstituisane

13.04.2018.


Većina institucija Federacije i deo onih na nivou BiH neće moći da budu konstituisane nakon izbora ako se u narednih mesec dana partije u Federaciji ne dogovore o izmenama Izbornog zakona Bosne i Hercegovine ("Sl. glasnik BiH", br. 23/2001, 7/2002, 9/2002, 20/2002, 25/2002 - ispr., 4/2004, 20/2004, 25/2005, 77/2005, 11/2006, 24/2006, 33/2008, 37/2008, 32/2010, 48/2011 - odluka US, 63/2011 - odluka US, 18/2013, 7/2014, 31/2016 i 54/2017 - odluka US).

Opšti izbori će verovato biti održani 7. oktobra, što znači da CIK BiH treba da ih raspiše najkasnije do 9. maja.

Teoretski, izmene Izbornog zakona BiH trebalo bi da budu usvojene u oba doma Parlamentarne skupštine BiH i objavljene u "Službenom glasniku" do kraja aprila, kako bi odredbe mogle da stupe na snagu pre raspisivanja izbora. Minimalne su šanse da se u tom periodu postigne dogovor znajući potpuno suprotstavljene stavove hrvatskih i bošnjačkih partija.

Hrvatski i srpski političari već upozoravaju da će nakon oktobarskih opštih izbora nastati pravi haos, jer je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim deo Izbornog zakona koji propisuje kako se po kantonima biraju delegati u Dom naroda Federacije.

Samo naizgled to pitanje se tiče jednog entiteta, a suštinski bi moglo da uzdrma i vlast na nivou BiH zbog sistema spojenih posuda.

Poslanik i redovan član radnih grupa za izmene zakona o provođenju izbora Lazar Prodanović objašnjava da bi blokada izbora Doma naroda FBiH bila tek početak problema jer u tom slučaju ne bi mogli da budu izabrani predsednik i potpredsednici Federacije koji se biraju u tom Domu. Istom logikom, ne bi mogla da bude formirana nova federalna Vlada budući da ne bi imao ko da predloži mandatara.

Na nivou BiH ne bi mogao da bude formiran Dom naroda jer se hrvatski i bošnjački delegati biraju u Domu naroda Federacije. Predstavnički dom BiH mogao bi da bude konstituisan jer se poslanici biraju direktno na izborima. Međutim, Parlamentarna skupština se ne smatra konstituisanom dok ne budu formirana oba njena doma. Postoje različita tumačenja šta bi se desilo u tom slučaju. Napomenuću da smo sličnu situaciju imali nakon izbora 2010. kada je stari saziv Doma naroda BiH nastavio da radi do 2011, ali bez razmatranja zakona – kaže Prodanović.

U prevodu, ako bi sadašnji saziv Doma naroda BiH nastavio da funkcioniše u tehničkom mandatu, to znači da bi Narodna skupština RS samo formalno mogla da izabere nove srpske delegate, ali oni od CIK BiH ne bi dobili dozvolu da preuzmu mandat sve dok svoje delegate ne imenuje i Federacija.

Aktuelni delegat iz RS u Domu naroda BiH Dragutin Rodić, takođe je zagovornik tumačenja da bi sadašnji saziv trebalo da nastavi s radom dok novi delegati ne preuzmu dužnost.

S druge strane, nema prepreka za konstituisanje Predstavničkog doma i Predsedništva BiH jer se biraju neposredno. Dalje, Predsedništvo može da predloži mandatara koji sastavlja Savet ministara, a potvrđuje ga Predstavnički dom. Ali, bez obzira što bi se stekli uslovi, ne treba očekivati da će sve da ide tako glatko ako Dom naroda BiH ne bude konstituisan – upozorava Rodić.

Budući da se problemi Izbornog zakona BiH tiču Federacije, nakon oktobra ne bi trebalo da bude prepreka da predsednik i potpredsednici Republike Srpske, poslanici u Narodnoj skupštini i delegati u Vijeću naroda RS preuzmu dužnost.

Moglo bi da potraje samo formiranje Vlade jer to zavisi od toga ko će da obezbedi većinu poslanika.


IZVOR: Vebsajt Blic, Slobodan Popadić, 11.04.2018.

Naslov: Redakcija