Zastava Srbije | Zastava Crne Gore

ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA U REPUBLICI SRPSKOJ: Zakon se krši u svakoj drugoj banjalučkoj radnji. Trgovci ne prihvataju reklamacije

08.01.2018.


Većina trgovaca u Banjaluci zloupotrebljava činjenicu da su potrošači neinformisani o pravima, pa često odbijaju da prime reklamaciju na prodati proizvod i vrate im novac.

Pitanje vraćanja novca u slučaju raskida ugovora ili neke druge radnje između kupca i trgovca, jedan je od najčešćih problema sa kojim se potrošači suočavaju.

Iako su po Zakonu o zaštiti potrošača u Republici Srpskoj ("Sl. glasnik RS", br. 6/2012, 63/2014 i 18/2017), trgovci dužni da u određenim situacijama vrate novac kupcima, mnogi od njih i dalje se oglušuju.

U moru radnji u Banjaluci, retki su prodavci koji prihvataju reklamacije i izlaze u susret kupcima.

Neki su razradili ozbiljnu taktiku kako da ne prihvate čak ni opravdanu reklamaciju potrošača, kada se samo posle nedelju nošenja čizme odlepe ili se skupa odeća "raspadne" nakon prvog pranja.

More primera banjalučkih potrošača pokazuju da većina trgovaca nema razumevanja, ne želi da vrati novac, neljubazno i nerado zameni robu, a neki čak i okrive kupce.

- Znam da nam je većina robe nekvalitetna, zato uvek čuvam račun, ali ni to ne pomaže. Pokušala sam jednom vratiti hlače, koje su mi na džepovima pukle nakon samo jednog nošenja, ali od toga nije bilo ništa, još su i galamile na mene – ispričala je Dragana Simić.

Kaže da je problema imala i kada odmah drugi dan donese stvar koja joj ne odgovara.

- Kupila sam cipele i kada sam ih probala kod kuće, videla sam da je jedna šira od druge, iako su isti broj. Pretpostavljam da su mi dali onu koja je bila na izlogu i koju je probalo 100 ljudi, kad sam vratila rekli su da novac ne vraćaju i da je sa cipelama sve u redu – kaže Dragana.

Primera radi, u zemljama Evropske unije, roba koja je stajala u izlogu i obuća koju su kupci probali, prodaje se po jeftinijoj ceni i sa obaveznim naglašavanjem da je nošena, što smatraju polovnom robom.

Koliko smo daleko od EU svedoče i primeri Sandre Vuković, koja je kupila poderan džemper, ali nije mogla da ga vrati, niti je znala kome da se dalje žali.

- Drugi dan sam ga vratila i tražila svoj novac, ali nisam dobila. Prodavačica je rekla da nikada ne vraćaju novac i da je nemoguće da je džemper takav kupljen. Drugi dan sam morala na put, tako da sam ostala bez 70 KM i džempera – kaže Sandra, koja često putuje u Švajcarsku, gde je situacija potpuno drugačija.

Kaže da tamo možeš vratiti sve što ti ne odgovara u roku od dve godine, čak i ako si odeću nosio sve vreme.

- Ako date 200 evra za patike i one se raspadnu nakon pola godine imate pravo da ih vratite i uzmete novac, to ljudi stalno rade. Možete čak bez problema zameniti majicu koja vam se jednostavno prestala sviđati – priča ona, te dodaje da je u svetu sasvim normalno, ono što naši ljudi smatraju sramotom.

Sve ovo dešava se jer imamo spor pravosudni sistem, smatra ekonomski analitičar Zoran Pavlović.

- Imamo zakone koji su nesprovodivi jer je efikasnost pravosudnog sistema slaba. Sve se rasteže i niko se neće žaliti i pozivati se na svoja prava, jer je sudski sistem spor. Podnesete tužbu danas, a ona dođe na red za godinu dana, zatim dolazi prva rasprva, pa druga, pa treća, tako da se to zna razvući na četiri godine, a to se nikome ne da – smatra Pavlović.

Ipak, nisu sve radnje iste. U Banjaluci ima prodavnica koje prihvataju reklamaciju i drže se propisa, ali kupci ni sa njima nemaju dobra iskustva.

- Ima nekoliko većih i ozbiljnih trgovina koje vrate novac, doduše uz milion pitanja i preke poglede trgovaca, tako da, iako je njihova greška, ja se osećam neugodno. Verujem da je tako svima, ali moramo biti svesni da nije sramota tražiti svoj novac – dodaje Banjalučanka Dragana Simić.


IZVOR: Vebsajt Blic, Tanja Vukomanović, 05.01.2018.

Naslov: Redakcija