Zastava Srbije | Zastava Crne Gore

REFORMA PRAVOSUĐA U BIH I DALJE BEZ REZULTATA

04.10.2017.


Zvanični Brisel polako gubi strpljenje sa BiH, jer nema konkretnih rezultata u okviru strukturalnog dijaloga o reformi pravosuđa.

Zbog toga su iz središta EU nedavno stigle sugestije koje bi trebalo da se ugrade u Zakon o sudovima u BiH, oko kojeg se godinama lome koplja između entitetskih i državnog ministarstva pravde.

Stručnjaci EU nedavno su dostavili Ministarstvu pravde BiH neka od rešenja za zakon o sudovima u BiH, a na osnovu predloga koji su im tokom leta stigli od pregovarača u BiH.

Brisel nema nameru da nameće bilo kakvo rešenje, već traži od Ministartsva pravde BiH da objedini sve dosadašanje primedbe i predloge i konačno uputi u proceduru zakon o sudovima u BiH.

Jedno od rešenja koje je stiglo od stručnjaka iz EU jeste da Sud BiH može preuzeti neka krivična dela koja su propisana Krivičnim zakonima Federacije BiH i RS i to ako se radi o krivičnim delima iz oblasti organizovanog kriminala, terorizma, trgovine ljudima i pranja novca.

Međutim, u Ministarstvu pravde BiH nisu previše rečiti kada je reč o konačnom upućivanju zakonskog predloga u parlamentarnu proceduru.

- Odredba kojom se uređuje nadležnost Suda BiH je jedno od spornih i neusaglašenih pitanja, za koju postoji više različitih predloga, što će biti predmet daljeg preciziranja. Kako pojedine bitne odredbe u Nacrtu zakona o sudovima BiH nisu usaglašene, Ministarstvo pravde BiH nije u mogućnosti isti dostaviti u proceduru usvajanja, a niti je u mogućnosti precizirati bilo kakve rokove za sprovođenje ove aktivnosti – stoji u odgovoru Ministarstva pravde BiH.

Istovremeno, ministar pravde RS Anton Kasipović očekuje upravo od Ministarstva pravde BiH koje je zaduženo za koordinaciju strukturalnog dijaloga da ponovo sazove sastanak kako bi se razgovaralo o konačnoj verziji zakona.

- Naš konačan stav je da nije dobra dosadašnja konfiguracija u kojoj postoji tzv. proširena nadležnost Suda BiH. Stav RS je da ona mora biti jasno definisana i usaglašena između partnera u okviru strukturalnog dijaloga. Mislim da zakon koji je svojevremeno ponudilo Ministarstvo pravde RS najbolji okvir za sudove u BiH. Da se sa adekvatnom pažnjom odnosilo prema tekstu koji smo svojevremeno ponudili, moglo se već doći do rešenja. Sve drugo je previše politike, što automatski znači - premalo pravosuđa – kaže Kasipović.

RS traži da nadležnost Suda BiH bude jasno i decidno definisana, odnosno da Sud BiH bude nadležan samo za krivična dela iz Krivičnog zakona BiH.

Prema tome, Sud BiH ne može imati nikakvu ingerenciju u odnosu na sudove u entitetima. Ovde postoje entitetski sudovi, oni su nadležni za sva krivična dela iz Krivičnog zakona RS i Federacije, a Sud BiH za Krivičnog dela iz zakona na nivou BiH-


Izvor: Vebsajt Blic, N. Breberina, 02.10.2017.

Naslov: Naslov: Redakcija