Zastava Srbije | Zastava Crne Gore

OD 2010. GODINE BEZ DOZVOLE ZA RAD OSTALO ŠEST MIKROKREDITNIH ORGANIZACIJA U REPUBLICI SRPSKOJ

05.09.2018.


Bez dozvole za rad u RS od 2010. ostalo je šest mikrokreditnih organizacija (MKO) i to četiri na vlastiti zahtjev, a dvije zbog nemogućnosti daljeg poslovanja.

U Agenciji za bankarstvo RS kazali su da su
dozvolu za rad oduzeli jednom mikrokreditnom društvu i pet mikrokredinih fondacija.

"Riječ je o banjalučkom mikrokreditnom društvu Sinergija, koje je bez dozvole za rad ostalo 2012. godine, te mikrokreditnim fondacijama Mikrokredit Srbac, Alfa-Plus Banjaluka, Nova D Bijeljina, Mikro-Kredit Ofis Šipovo, te bijeljinskoj mikrokreditnoj fondaciji Prvi kapital, koja je bez dozvole za rad ostala ove godine", kazali su u Agenciji za bankarstvo RS.

U
Udruženju ekonomista RS SWOT ističu da je proteklih godina došlo do ekspanzije mikrokreditnih organizacija na tržištu jer veliki broj ljudi nije mogao da dobije kredit u bankama.

“Mikrokreditne organizacije davale su, a i dalje daju male pozajmice, često sa dvocifrenim kamatnim stopama. Tržište je na kraju pokazalo da mi ipak nemamo prostor za toliki broj mikrokreditnih organizacija. Odnosno tržište je postalo prezasićeno i jednostavno neki nisu mogli da izdrže tu utakmicu sa konkurencijom u mikrokreditnom sektoru. Zbog toga su pojedini bili prinuđeni da stave ključ u bravu, a tako će biti vjerovatno i u idućem period", stav je Udruženja ekonomista RS SWOT.

U izvještaju Agencije za bankarstvo RS navedeno je da je
na kraju marta ove godine mikrokreditni sektor činilo 13 MKO, koje su poslovale preko 113 organizacionih dijelova.

MKO su u prvom kvartalu ove godine u RS plasirale 8,3 miliona kredita i zaradile 2,6 mil KM.

Kamatna stopa kod MKO tokom prvog kvartala dosezala je i do čak 42%.

Za kreditima mikrokreditnih organizacija uglavnom posežu građani i samostalni preduzetnici sa nižim prihodima, odnosno oni koji teže dobijaju kredite od banaka, jer nisu u mogućnosti da obezbijede zahtjevnu dokumentaciju i ispune strože uslove kreditiranja ili im je pak važnija brzina dobijanja novca, a ne koliko će ih to koštati.


IZVOR: eKapija, 04.09.2018.

Naslov: Redakcija